Ovde je samo tekst a pun sadrzaj ce se pojaviti uskoro na sajtu i bice upotpunjen engleskim prevodom kao i fotografijama i ilustracijama u boji letelica. Tema do sada neobradjivana.
Ikarus Blenhejm B.4 u Finskom vazduholpovstvu
Kraljevina Jugoslavija je kasnih tridesetih nabavila za svoje potrebe britanski dvomotorni bombarder Bristol Blenhejm a vrlo brzo je usvojila i proizvodnju istog. Snabdevanje materijalom je bilo veoma teško zbog situacije u Evropi tako da su vršena ispitivanja sa raznom opremom i motorima. Izmedju ostalog je proba vršena i sa Gnom Ron 14K i postojala je zamisao da se ti motori koriste za buduću seriju tog aviona dok bi Do17K trebao da ima najverovatnije liniske motore. Jedna od najznačajnijih novina je uvođenje dugonose verzije Blenhejma u službu. Prototip je poleteo u leto 1940 godine. Taj prvi primerak u stvari predstavlja prerađenu verziju serijskog aviona Ikarus Blenhejm Mk. I za koji je izrađen prednji deo trupa prema standardima i dokumentaciji za Blenhejm M. IV britanske proizvodnje nova kabina je izrađena u Ikarusu sredstvima Narodne Odbrane V.K. Br. 1228 od 30. jula 1940. Jedini primerak je operativno služio u 11. grupi za izviđanje. Ugovor sa štabom vazduhoplovstva Vojske Pov. V. Nab. Br. 33 je potpisan 25. marta 1941. godine u iznosu od 89,322.410 dinara za izradu 20 letelica Ikarus B-4. Ali ni jedan primerak iz te serije nikad nije isporučen vazduhoplovstvu već je serija u radu zaplenjena od strane Nemaca i oni su ih ponudili svojim saveznicima.
Inženjer major finskog vazduhoplovstva Vuolasvirta je 10. oktobra 1941. iz Berlina poslao telegramom izveštaj o delovima za Blenhejme Mk.IV u Beogradu, kao i o seriji o 24 nezavršena Harikena. Sklopovi za Mk.IV su bili Ikarusove proizvodnje, ali je bilo i nešto britanskog materijala kao što su motori Merkjuri VIII. Ugovor o prodaji je načinjen između Finske i Viner Nojštader Flugcojgverke (Wiener Neustadter Flugzeugwerke), koji je po nalogu RLM imao glavni nadzor nad Ikarusom.
Datum kupovine Ikarus Blenhejma je 15. oktobar 1941., kada je finski vojni ataše u Berlinu dao nalog za kupovinu. Deo prevoda izveštaja majora Vuolasvirte od 10. oktobra 1941. glasi:
„Izveštaj o delovima za Blenhejme i Harikene u Beogradu:
većina delova Mk.I i Mk.IV su izrađena u Ikarusu po Bristolfovoj dozvoli. Neka oprema je uvezena iz Britanije: stajni trap i motori Merkjuri VIII. U fabrici Ikarus se nalaze tri cela Blenhejma, koji su prodati Rumuniji. Takođe, i Hrvatska će dobiti nešto materijala.
Fabrika Ikarus je pod upravom Viner Nojštadter i proizvodi sklopove za V-N fabriku za sklapanje u Austriji (tipovi nepoznati).
Sklopovi Blenhejma su uskladišteni u jednom hangaru za sklapanje, uključujući i jedan zapakovani Merkjuri VIII. Ja sam proverio kvalitet radova za koje sam utvrdio da su odlično izvedeni. Sva zakivanja su po propisima, a varenje čeličnih delova dobro. Mašinski delovi su u dobrom stanju i dobro urađeni. Nemci tvrde da su svi radnici vešti, a materijal dobar. Neki od radnika su se školovali u Bristolu u Engleskoj.
V-N nije imala službeno odobrenje od RLM za prodaju, osim za Hrvatsku i Rumuniju. Međutim, gospodin Frohman tvrdi da ne bi trebalo biti teškoća da isti pristigne za nekoliko dana. Svi sklopovi su rezervisani za Finsku.
Ja sam negodovao zbog cena, jer V-N koristi Rumunsko i Hrvatsko zanimanje da bi povećali pritisak. Izneo sam da mi kupujemo šta nam je potrebno i da dodatni delovi mogu biti predmet ponude samo u celini. U svakom slučaju sporazum će biti u redu i prodaja će biti preko klirinškog obračuna (1RM=20dinara). Prevoz će se obaviti železnicom.“
Međutim, prevoz je predstavljao teškoću, jer je bilo teško dobiti dozvolu od nemačke železnice. Nabavka drveta i radne snage za pakovanje je takođe bilo teško naći.
Sklopovi za petnaest aviona su prevezeni do luke na Baltiku, najverovatnije Šćećin, a odatle su brodom prevezeni u Finsku. Državna fabrika aviona u Tampereu je uradila seriju od deset Mk.IV koristeći te sklopove. Prvi Ikarus Blenhejm Mk.IV (BL-196) je imao probni let 15. maja 1944. Pet preostalih Mk.IV nije završeno, već su ih koristili kao delove.
Blenhejmi, brojevi BL-196 do BL-200 su služili u PleLv 42, a BL-201 do BL-205 u PleLv 48. U toku ratne službe su otpisani BL-198 i BL-202. Prilično i sa velikim uspehom su bili korišteni za dejstva protiv sovjetskih trupa. Krajem 1944. korišteni su u “Laponskom ratu” u toku proterivanja Nemaca iz Finske. U to vreme je raspuštena PleLv 48, a letelice su predate PleLv 42, koja je postala PleLv 41 i bila opremljena sa 15 Blenhejma na aerodromu Kemi. Finski Blenhejmi su zadnji bombarderski zadatak izvršili 2. januara 1945., kada su bombardovali nemački garnizon na putu za Kilpisjarvi.
Zadnji let finskog Ikarus Blenhejma je izveden 16. marta 1959., a izveo ga je BL-199. On je imao ukupan nalet od 707 sati i 5 minuta. Najveći nalet je imao BL-197, sa ukupno 1 137 sati i 10 minuta, a zadnji let je imao 6. oktobra 1958. Jedan Ikarus Blenhejm je sačuvan u Finskoj. To je BL-200 i osim njega, sačuvana je odlična tehnička dokumentacija, kao i crteži sa Ikarus žigom. Prema finskim navodima naši Blenhejmi Mk.IV se ni po čemu ne razlikuju od onih britanske proizvodnje.
